Dajte nam slobodu! [video]

Lagunin književni klub postoji pune tri godine i svakog prvog petka u mesecu okuplja ljubitelje knjige na tribinama o važnim delima svetske književnosti.


 
U petak 2. marta u knjižari Delfi u SKC-u održana je trideset sedma tribina, a tema razgovora bila je nova knjiga uvažene kanadske književnice Margaret Atvud „Đavolji nakot“.
 
O knjizi su govorili pozorišni reditelj Dejan Mijač, prof. dr Divna Vuksanović, književnica i filozofkinja, i Aleksandra Čabraja, prevoditeljka.
 
Ovo je još jedan roman internacionalnog projekta „Hogart Šekspir“ u okviru koga savremeni svetski pisci reinterpretiraju Šekspirova dela. Ovo je peta knjiga u ediciji, ponovo ispričana Šekspirova „Bura“.
 
Aleksandra Čabraja je najpre istakla da su Šekspirova dela, u vreme kada su nastala, bila pristupačna i popularna kod svih slojeva publike. „’Bura’ se smatra njegovim poslednjim delom i svrstava se u posebnu grupu – romanse ili romantične drame. Ovo je specifična drama i za izvođenje jer postoje i efekti, a interesantna je i zbog toga što se smatra da je u lik Prospera Šekspir uneo dosta sebe.“


 
Dejan Mijač je svojevremeno „Buru“ postavio na otvorenom, u Dubrovniku, na Lokrumu, a kako kaže, zanimao ga je slučaj vladara koji je dobrovoljno otišao sa vlasti. „Mene je zanimalo za čime je tragao Prospero i šta je ono što ga je navelo da oprosti. Obično su kod Šekspira svi koji dolaze na vlast veoma svirepi. Igra vlasti kod Šekspira je nešto što je najbrutalnije u ljudskom biću. To je strast koja je neverovatna i koju sam čitajući Šekspira spoznao i kazao sebi da odsad pa zauvek nikad neću poželeti da učestvujem u bilo kakvom obliku borbe za vlast. Mene je još bunilo da li je ovo poslednja Šekspirova drama ili prva barokna Šekspirova drama. Šekspir je radio u otvorenom pozorištu gde nije bilo kulisa, a u baroknom je zatvoreno pozorište, i u tom trenutku ono postaje indoktrinirano i preopterećeno svim mogućim naknadnim idejama, a ne igrom koja otkriva istinu.“


 
Divna Vuksanović je istakla da reinterpretiranje književnih dela znači i reinterpretirati kulturnu baštinu i prošlost. „Razumela sam da je ova knjiga produkt inspiracije Šekspirom i preispitivanje uloge pozorišta u današnjem vremenu. Tema jeste Šekspir jer imamo glavnog junaka Feliksa koji treba da postavi ’Buru’ u pozorištu, ali sticajem tragičnih porodičnih okolnosti i surovog sveta borbe za vlast u tome biva osujećen. Osveta je zapravo jedan od motiva razvijanja radnje. On želi da se vrati to vreme u kome on može da režira ’Buru’, i da kroz lik glavne junakinje oživi svoju ćerku. Pratimo jedan melodramski plan radnje do trenutka dok se ne desi obrt, tako da mi zapravo vidimo kako se i osveta i porodična tragedija mogu produktivno razrešiti ponovo kroz teatar. On ponovo oživljava pozorište, i to tamo gde najmanje očekujete, u zatvoru gde postavlja ’Buru’. Meni je ovaj roman vrlo zanimljiv strukturalno, jezički, i pokreće vrlo bitne teme, ako bismo se pitali šta je teatar danas, ovo je jedna od varijanti zbog čega teatar živi i živeće i dalje.“


 
„Ljubav i strast prema pozorištu, i životu uopšte, pokazuju se kao mogućnost da se zapravo izbavimo iz okova koji su nam nametnuti, tako da je izbavljenje i oslobođenje lajtmotiv i romana i drame“, rekla je Čabraja.


 
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 6. april, a tema će biti roman „Rakova obratnica“ Henrija Milera. Ovaj roman je na popustu od 30% do 6. aprila u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.